Gradonačelnik, suzavac i dve verzije istog oblaka dima u Parizu

Jedna strana je odlučila da nam donese činjenice i citate — ko je rekao šta, koliko je ljudi izašlo na ulice, kolika je stopa siromaštva u predgrađu. Uredno, sa brojkama, kao da je neko ipak čitao agencijsku vest do kraja. Druga strana je, pak, prepoznala da je pravi junak dana zapravo — snimak. Tri miliona pregleda, strani tvitovi sa velikim slovima, poređenje sa „ikonom“ — sve je tu, osim, nekako, samih brojki o tome koliko je ljudi zapravo protestovalo. Kao da je dovoljno da nešto postane viralno pa da protest automatski dobije i zvaničnu težinu. Obe strane se slažu da je čovek dobio suzavac u lice dok je pokušavao da smiri situaciju, i da je potom, kako to obično biva, postao simbol — jedni kažu zbog principa, drugi zbog algoritma. Razlika je samo u tome da li ćete od vesti saznati zašto je uopšte izašao na ulicu, ili samo koliko je puta podeljen snimak na kom to radi. Francuska je, izgleda, dobila gradonačelnika koji je spreman da stane između đaka i vodenih topova. Srpski čitalac je, s druge strane, dobio priliku da bira — želi li da zna šta se desilo, ili samo da gleda isti prizor iz ugla koji mu više odgovara. Suzavac je, bar po tome sudeći, jednako efikasan na obe strane ekrana.