Koktel, kolo i „A sad adio“: Vučić se oprostio od kabineta, mediji od interpunkcije

Dok jedni broje pesme, drugi broje dane. Povodom kraja drugog predsedničkog mandata, u kabinetu je priređen koktel za zaposlene, sa kolom, pesmom „A sad adio“ i, prema jednom izvoru, čak i „Vidovdanom“ uz krštenje. Vest je ista, ali pristup — sasvim različit. Svaki naslov ima bar jedan uzvičnik, kao da je oproštajna zabava vest od istorijskog značaja koju treba servirati u nastavcima, kao seriju. Druga strana je sve to sažela u jedan tekst, bez dramatike, sa fokusom na proceduru — ko preuzima dužnost, kada su novi izbori i tačno u koliko sati pada ostavka. Emocija nula, ustavni članovi na broju. Kao da je neko odlučio da oproštajni koktel obradi kao zapisnik sa sednice. Zanimljivo je i to što obe strane, uprkos različitom tonu, prenose identičan citat o zaposlenima koji su „istrajavali i u trenucima kada su se događale stvari koje im se ne dopadaju“ — što samo pokazuje da su obe strane, hteli ne hteli, čitale isto saopštenje. Poklapanje ovde ne znači da su nešto proverili, samo da su podjednako verno prepisali. Tako je jedna večer u kabinetu, uz kolo i pesmu, na kraju ispričana i kao emotivna drama u nastavcima i kao suvi zapisnik sa sastanka — a istina je, kao i uvek, negde između broja tekstova i broja uzvičnika.