Šelton srušio Alkaraza: jedni broje godine unazad, drugi gledaju na sat

Dok je Ben Šelton u sredu ujutru izlazio sa terena, negde su ga dočekivali istoričari sporta, a negde nesanica. Kurir je odlučio da priču ispriča kroz brojku 28 — toliko godina je, kažu, trebalo čekati da neko ponovi podvig sličan Šeltonovom, poslednji put viđen kod Petra Korde davne 1997. Sve zvuči kao da je čovek raskopao arheološko nalazište, a ne odigrao pet setova tenisa. Uz to, ne propuštaju da podsete da je ovo Šeltonova prva pobeda protiv igrača Top 3 — kao da su računali unapred koliko će puta to morati da spomenu. Nova.rs je, s druge strane, više zainteresovana za sat na zidu nego za rezultat na tabli. Tri sata i 37 minuta posle ponoći, najkasnije ikada na US Openu — i odmah zatim spisak rekorda: 16 setova, 15 sati tenisa, četiri meča u supertaj-brejku. Čovek bi pomislio da je vest o tenisu odjednom postala izveštaj o smenskom radu na stadionu. Oba medija se, srećom, slažu oko onoga što se zaista desilo — rezultat je isti, protivnik u polufinalu isti, a Amerika će imati finalistu bez obzira na to da li brojite godine ili minute posle ponoći. Jedno je, ipak, sigurno — dok se jedni pitaju da li je ovo istorijski trenutak kao 1997, drugi se pitaju da li je iko od igrača stigao kući pre zore. Tenis je, izgleda, sport u kom se pobeđuje na terenu, a rekordi lome i u novinskim naslovima.