Presuda u Hagu, protest u Prištini: dva medija, dva rečnika, ista policija

Jedan medij je odlučio da nas odmah uvede u atmosferu — naslov vrišti o „usijanju“, demonstranti „kidišu“, policija je u kordonu, a čitalac dobija utisak da se sprema nešto epsko. Atmosfera se dodatno pojačava dugim, tajanstvenim razmacima u tekstu, kao da i sam tekst pravi dramsku pauzu pre nastavka. O tome koliko su godina zatvora dobili osuđeni, ili po kojim tačkama optužnice, ni reči — valjda se pretpostavlja da čitalac to već zna napamet. Drugi medij je krenuo suprotnim putem: staložen ton, uredna hronologija, brojevi kazni do detalja — 25, 25, 18 i 13 godina — i pregledna lista optužbi. Jedini nedostatak je što se iz tog teksta teško može naslutiti da je ispred zgrade uopšte bilo ljudi, a kamoli da su nešto uzvikivali. Oba teksta se, ipak, slažu oko suštine: presuda je izrečena, protest se dogodio, policija je bila prisutna. Razlika je samo u tome da li ćete tu vest doživeti kao film sa najavom akcije, ili kao izvod iz sudskog registra. Jedni su nam dali dramu bez brojki, drugi brojke bez drame — ostaje nam da čekamo dan kada će neko spojiti oboje, pa da konačno saznamo i koliko je bilo napeto, i koliko je to godina zatvora.