Bogdanović pet minuta na terenu, a čitava Srbija pet pasusa u novinama

Dok je Hjuston sinoć razbijao Boston i učvršćivao prvo mesto na Zapadu, domaća štampa je vodila svoju paralelnu utakmicu — ko će duhovitije da opiše pet minuta i 17 sekundi Bogdana Bogdanovića. Rezultat utakmice? Čitalac mora da veruje na reč da je „razbijanje“ bilo ubedljivo, jer brojke su, izgleda, bile suvišan detalj. Poštena transparentnost, doduše, uz naslov koji zvuči kao da je neko čekao priliku da to napiše ceo dan. Obe strane su se, međutim, složile oko jedne stvari — kada je trebalo hvaliti nekog drugog, nije bilo štednje na rečima. Da je Šengun čitao ove tekstove, pomislio bi da je on taj koji igra za Srbiju. Na kraju, dok Hjuston broji pobede, srpski mediji broje sekunde minutaže i biraju ugao iz kog priča zvuči najbolje. Statistika je ista, utisak je drugačiji — kao i uvek kada je neko domaći na klupi duže nego u igri.