Mili u Bazelu: kiša napolju, superlativi unutra

Dok napolju pada kiša, u srpskim redakcijama sija sunce superlativa. Povod je ozbiljan i stvaran: naš kompozitor Aleksandar Milić Mili bio je gost otvaranja drugog muzeja Bejler fondacije u Bazelu, i to na lični poziv Sema Kelera, čoveka koga zovu „papa svetske umetnosti“ — titula koju, čini se, niko ne preispituje, samo je prenosi dalje, velikim slovima. Kurir je odlučio da čitaoca prvo uvede u raspoloženje — nekoliko pasusa o tome kako umetnost oplemenjuje dušu i kako sivi dan u Bazelu zapravo nije sivi dan, pre nego što stigne do suštine: da je Mili bio tamo i da je to objavio na Instagramu. Stil je takav da bi i sam „papa svetske umetnosti“ mogao da zastane i zapita se da li čita vest ili uvod u esej za školsko takmičenje. Nova.rs je efikasnija — ko, šta, gde, ko je pozvao — ali onda ne može da odoli da ne podseti čitaoce na prošlogodišnji susret sa indijskom princezom u Dubaiju, kao da jedan muzej u Švajcarskoj sam po sebi nije dovoljno upečatljiv, pa mu treba društvo još jedne plemićke titule iz arhive. Ono što obe strane vredno prenose, bez ijedne reči viška, jeste Milijeva izjava da je „potpuno oduševljen sa svime što su uradili“ — rečenica dovoljno uopštena da odgovara bilo kom muzeju, galeriji ili, uostalom, novom tržnom centru. Umetnost, kažu, ne poznaje granice. Izveštavanje o umetnosti, izgleda, ne poznaje ni dužinu teksta.