Kula sija, pogača se lomi: Mirzijojev u poseti Srbiji, mediji u sopstvenoj svečanosti

Prva strana se potrudila da ne propusti nijedan detalj: pogaču, so, crveni tepih, gardu, pa i istorijski presek odnosa dve zemlje unazad tri decenije, kao da piše doktorsku tezu o srpsko-uzbekistanskom prijateljstvu. Sve je najavljeno, sve je „spektakl“, sve je uz uzvičnik — uključujući i vest da je kula sijala u bojama zemlje gosta, što je, priznaćete, dosta lakše proveriti nego bilo šta iz spoljne politike. Druga strana je, s druge strane, odlučila da državnički doček prepriča kao raspored voznog reda — u 11 doček, u 11.15 razgovor, u 11.45 sastanak, u 12.45 potpisivanje. Nijedne pogače, nijedne kule, nijednog zrnca patosa. Da čovek ne zna da je predsednik jedne države u poseti, pomislio bi da čita agendu sastanka stanara. Obe strane se, ipak, slažu oko suštine — Mirzijojev je dočekan uz najviše počasti, potpisana je izjava o strateškom partnerstvu, uručen je orden, a posle svega toga i poslovni forum, jer prijateljstvo dve države, izgleda, ide najbolje kad ga prati i ugovor. Jedina prava razlika je u tome koliko je ko voljan da pusti mašti na volju — jedni vide spektakl u svakoj sijalici na kuli, drugi vide samo tačno vreme sledeće stavke na dnevnom redu.