Kolarević dao dva gola, Kurir mu upisao i treći — onaj koji je dao Ranđelović

Vojvodina je pobedila Partizan 3:2, i to je, izgleda, jedina nesporna činjenica u ovoj priči — sve ostalo zavisi od toga koji portal čitate. Kurir je odlučio da utakmicu ispriča kroz dušu jednog čoveka. Naslov vrišti o heroju koji je „srušio“ Partizan, tekst je pun emocija, a igrač nam poverljivim tonom otkriva da će nešto „ostaviti za sebe“ — iako nikad ne saznajemo šta tačno. Kao da je utakmica bila monodrama u jednom činu, a ostala tri gola su nastala sama od sebe, dok je glavni junak čekao iza kulisa da izjavi kako mu je „svaki gol isto važan“. N1, s druge strane, prilazi stvari kao da piše zapisnik za istoriju — minut, igrač, ugao udarca, odbitak od igrača, nespretna reakcija defanzivca. Sve je tu, uredno poređano kao na tekućoj traci, samo fali ono zbog čega ljudi uopšte gledaju fudbal: makar trunka emocije. Čak i kad neko dâ dva gola i pošalje poruku navijačima da sanjaju pun stadion, N1 to zabeleži otprilike istim tonom kao promenu na tabeli. Tako imamo dva teksta o istom meču — jedan u kom postoji samo osećaj, i jedan u kom postoji samo rezultat. Da ih neko spoji, možda bi ispala prava vest. Ovako, čitalac mora sam da izabere: da li želi da zna ko je pobedio, ili da mu neko kaže kako se taj neko pritom osećao. Partizan, čini se, jedini nije imao izbora — izgubio je, i to sasvim precizno, u oba teksta.