Dva aparata, dve krađe, isto saopštenje: Novi Sad i njegova tehnička oprema

Prvi put u januaru, drugi put u oktobru — što govori ili o strpljenju, ili o tome da zdravstvena ustanova baš i ne žuri da proveri inventar. Informer je ovu vest nazvao „užasom“, stavio uzvičnik u naslov i preneo dramu u najboljem tabloidnom maniru, ali je nekako zaboravio da u tekstu kaže koliko je tačno aparata nestalo. Čitalac tako sazna da je „ukupna vrednost“ 700.000 dinara, ali mora da nagađa da li je to jedan skuplji aparat ili dva jeftinija — matematika ostaje na njemu. N1 je, s druge strane, odradio posao kao da popunjava formular: inicijali, godište, tačan broj aparata, tačno mesto krađe. Sve uredno, sve provereno, sve pomalo bez duše — kao da je saopštenje MUP-a prekopirano pravo iz fascikle, što, uostalom, i jeste. Zanimljivo je i da oba medija prenose identičnu rečenicu o tome da je policija „efikasnim operativnim radom“ identifikovala osumnjičenog — iako se ne pominje koliko je meseci prošlo između druge krađe i hapšenja. Efikasnost, izgleda, ima svoj kalendar. Na kraju, aparati su vraćeni tamo gde pripadaju, osumnjičeni čeka krivičnu prijavu, a čitaoci su dobili dve verzije iste priče — jednu uzbudljivu bez brojeva, i jednu preciznu bez emocija. Negde između te dve verzije verovatno se krije i treći aparat — onaj za merenje novinarske uzdržanosti.