Arsenal na Gradini: jedna lovačka puška i 28 patrona

Na graničnom prelazu Gradina odigrala se scena koja je, sudeći po jednom naslovu, mogla da posluži za akcioni film: „šok“, „arsenal oružja“, hapšenje na izlasku iz zemlje. Kad se čitalac probije kroz uzvičnike, ispostavi se da je sav taj arsenal — jedna lovačka puška i redenik sa 28 patrona, uredno prijavljeni u Bugarskoj, samo bez pečata za prelazak granice sa Srbijom. Ironija je u tome što i dok jedan medij maše rečju „arsenal“ kao da je u pitanju naoružanje za malu vojsku, drugi mediji ispričaju potpuno istu priču mirnim tonom, iz istog, po svemu sudeći, policijskog saopštenja. Razlika je samo u pakovanju — jedni dodaju uzvičnik i dramu, drugi je prepričavaju suvo, uz poneku tipfeler grešku koja odaje da je tekst pisan u žurbi (ko je ikad video „automobli“, taj zna o čemu govorimo). Suština je ipak jednostavna i nimalo spektakularna: papir iz jedne države ne važi u drugoj, pogotovo kad je reč o oružju. Čovek je, čini se, mislio da dozvola iz Bugarske putuje s njim kao i pasoš — nije. Sad to objašnjava tužilaštvu u Pirotu, dok čitaoci širom Srbije uče lekciju da „arsenal“ u naslovu ponekad znači — jedna puška i malo municije. Na kraju, jedina stvar oko koje se svi mediji zaista slažu jeste broj patrona — 28. Čak su i najuzbuđeniji naslovi odlučili da ne pretjeruju baš tu. Valjda i senzacija ima svoje granice, baš kao i dozvole za oružje.